Лицеј - Л (1838-1863)

Лицеј је основан одлуком кнеза Милоша из 1838. године на предлог тадашњег министра просвете Стефана Стефановића Тенке. Њоме се гимназија у Крагујевцу подиже на степен школе за највишу наставу у Србији. Те године имао је само Философски одсек, а  1841. године добио је и Правно одељење. На молбу професора пресељен је у Београд, где је најпре радио у приватној кући, а од 1844. у Конаку књегиње Љубице. Године 1853. добио је три одсека – Правни, Јестаствено-технички и Општи (уместо првобитног Филозофског). Лицеј је 1863. године прерастао у Велику школу.

Фонд Лицеја садржи архивску грађу од 1838. до 1863. године, која није сачувана у потпуности. Архивска грађа сређена је по хронолошким ознакама. Садржи улазне документе или концепте излазних аката: наставни планови и програми предмета на Философском и Правном одсеку, концепти и белешке неких професора, ђачке теме на семинарима, молбе за благодејања, подаци о умножавању научних средства, попунама библиотеке, кабинета, збирки и лабораторија, избори првих ректора, живот и рад професора Лицеја (постављења, прелазак из аустријског у српско поданство, оснивање и рад катедри, боравци професора у иностранству), рад кабинета (природњачког, физичког и др.), рад и састав библиотеке Лицеја. Постоје и подаци о слушаоцима, односно ученицима Лицеја: о њиховом успеху, стипендирању и студирању у иностранству, о владању ван школе).

Кроз грађу Лицеја могу се пратити и остала политичка и друштвена збивања у Србији тога времена: дочек кнеза Александра Карађорђевића 1846, прокламација кнеза поводом неуспеле завере против њега 1857, проглас да је кнез Александар напустио земљу а поново изабран кнез Милош и образована привремена влада, ванредно стање у Србији поводом инцидента на Стамбол капији 1862. и др.  О раду Лицеја има доста грађе, преко које се може пратити његов настанак, развој и организација, као што су уредба о одвајању Лицеја од Гимназије, устројство "Јавног училишног заведенија" (1844), "Училишни закон за слушатеље наука у Лицеуму" (1849), измене школског закона за Лицеј (1851) и спор са студентима око тог закона, премештај Лицеја у Београд и друго. Ту су и подаци о постављењима професора, међу којима су били: Јанко Шафарик, Ђуро Даничић, Матија Бан, Ђорђе Ценић, Коста Цукић, Алекса Вукомановић, Рајко Лешјанин, Јосиф Панчић, Панта Срећковић, Коста Јовановић и др.

Архивска грађа није у потпуности сачувана.

Информативна средства: регеста са именским и тематским регистрима.