Велика школа - ВШ (1863-1905)

Закон по којем Лицеј прераста у Велику школу, односно у Научно заведеније за вишу и стручну изображеност, донет је 24. септембра 1863. године. Велика школа је у свом саставу имала три факултета: Филозофски, Правни и Технички. Постојала је до оснивања Београдског универзитета, 27. фебруара 1905. Њом су непосредно управљали ректор и Академски савет.

Фонд Велике школе садржи архивску грађу од 1893. до 1904. године, у количини од 29 књига и 84 кутије списа. Фонд је сређен.

Архивска грађа говори о настанку, раду и развоју Велике школе. Највише сачуваних докумената је о студентима – њиховим сведоџбама, пријавним листовима, молбама за благодејање, школовању у иностранству и др. Садржи и бројне податке о катедрама и кабинетима на сва три факултета, њиховом гранању и стварању нових, о библиотеци, ботаничкој башти и др.

Највише података има о професорима свих факултета и њиховом кретању у служби. Посебно је интересантна грађа о ангажовању професора на другим дужностима, ван предавања: као посланици у Народној скупштини, инспектори у средњим школама и редовни и ванредни чланови Главног просветног савета. Има много података о учешћу професора у изради пројеката закона и решавању многих тада актуелних питања, као што је рад у комисијама: за Мајданпек 1864, за регулацију Дунава 1879, за трасирање железничке пруге 1879, преглед пројекта Генералне уније за нашу железницу 1887. и одређивање места за београдску железничку станицу 1881, за планове о грађењу савског моста 1880. и 1881,  за проучавање рафинерија петролеја у Банату 1881. и за проучавање патента о оснивању станица за метеоролошка посматрања 1884. године.

Постоје и податаци о културним акцијама у којима су учествовали професори Велике школе: у комисији за Народно позориште 1873. и одбору Народне библиотеке 1881, у комисијама за испитивање и проучавање уметничких старина у Србији и преглед и оцену живописа у манастиру Раваници 1878. и 1885, подизању споменика кнезу Михаилу 1880, откопавању римских старина у Костолцу 1882, издавању дела Вука Караџића 1885. и друго.

Такође има и података о другим научницима, међу којима је велики део чланова САН–а, као и о високим државним чиновницима, министрима, вођама странака и др.

Информативна средства: регистри и деловодни протоколи, сумарни инвентар и аналитички инвентар од 1863. до 1895. године.