Народна канцеларија - НК (1815-1826)

Народна канцеларија установљена је на основу усменог споразума кнеза Милоша Обреновића и Марашли Али паше 1815. године, а утврђена султановим ферманом исте године. Била је састављена од нахијских (обор) кнезова. Заседала је у саставу од три члана, а неко време их је било пет, рачунајући и секретара. Један од њих обавезно је добро говорио турски језик.

Функције Канцеларије нису биле тачно одређене. Дужности кнезова Народне канцеларије биле су одржавање везе између кнеза и београдског везира, пресуђивање спорова које нису могли да пресуде нахијски кнезови и старање о потребама београдског везира.

Кнез Милош вршио је надзор над радом Канцеларије. У хитним случајевима овластио је чланове да га могу потписати и ударити печате, али због злоупотреба око избора београдског владике ова овлашћења су им укинута.

Временом је добијала све више судски карактер, да би 19. маја 1826. године била претворена у Београдски суд (податак из протокола Народне канцеларије).

Грађа Народне канцеларије издвојена је из грађе Суда Округа београдског, у чијем је саставу предата Архиву 1945. године. Садржи две кутије списа и копијалне протоколе и регистре за 1819, 1822, 1823, 1825. и 1826. годину. Грађа је сређена и обрађена.

Најзначајнији документи односе се на везе између Срба и Турака, писма кнеза Милоша, као и она о потраживањима разних давања Турцима. Друга врста докумената су судска, а број судских предмета које је Канцеларија решавала стално се повећавао.

Сачувана грађа је углавном из периода од 1816. до 1826. године. До 1819. године постоје појединачни документи, а из ранијих година сачуван је по један документ из 1801. и 1804. године.

Информативна средства: сумарни и аналитички инвентар са регистрима.