Министарство просвете - МПс (1838-1918)

Министарство просвете основано је 1838. године као Попечитељство просвештенија и врховног надзиратеља карантина. Године 1839. спојило се са правосуђем, под називом Попечитељство правосуђа и просвештенија, а од 1859. одвојило од Министарства правде и добило назив Управа просвете.

Управа просвете постала је Министарство просвете и црквених дела 1862. године. Законом о уређењу Министарства просвете и црквених послова из 1880. године подељено је на два одељења: за просветне (наставне, школске и школско-књижевне) послове и одељење за црквене послове, а 1914. године формирано је и треће, Задужбинско одељење.

• Просветно одељење – П (1838–1915)

Просветно одељење (1838–1915) је најстарије одељење Министарства. У његовом саставу, као посебне службе, били су: Главни просветни савет, саветодавно тело Министарства просвете, Управни одбор за потпомагање сиромашних ученика и Надзорни одбор.
Садржи акта о постављењу наставног особља основних, средњих и високих школа, о изради наставних планова и програма, раду школе, штампању уџбеника, стипендирању ђака који се школују у иностранству, стручном усавршавању професора, раду културних и научних установа у Србији. У грађи се налази и 16 књига указа бројних службеника Просветног и Црквеног одељења из 1893, 1895, 1897–1905, 1907–1909, 1911–1913. године.

Грађа је сређена за период 1838–1915.

Информативна средства: регистри и деловодни протоколи (1838–1912), сумарни инвентар са пописом предмета за 1913, 1914. и 1915. годину, сумарни инвентар са пописом предмета Главног просветног савета (1880–1915) и попис предмета са регистрима одељења Надзорник народних београдских школа у Београду (1888–1901).

• Црквено одељење – Ц (1880–1915)

Црквено одељење извршавало је одредбе закона које се односе на веру и цркву, старало се о унапређењу православне вере, оснивало заводе за васпитање свештенства, одржавало манастире, постављало, унапређивало, разрешавало и снабдевало свештенство, школовало питомце богослове и др. Вршило је надзор над црквеним пословима све до 1919. године када је основано Министарство вера, које је преузело неке његове надлежности.

Црквено одељење садржи архивску грађу од 1880. до 1915. године, у количини од 43 књиге и 145 кутија списа, са подацима о оправкама и изградњи цркава и манастира,  раду Архијерејског сабора и конзисторија, школовању благодејанаца у Србији и иностранству, доношењу закона о установљењу црквеног фонда и црквених власти, раду Богословије, прикупљању прилога за манастире Хиландар и Дечани и друго. Сређивање архивске грађе Црквеног одељења је у току и биће завршено до краја 2009. године.

Информативна средства: регистри и деловодни протоколи.

• Министарство просвете на Крфу – МПс – Крф (1916–1924)

Министарство просвете и црквених дела, због последица рата, прекинуло је 1915. године рад у Нишу и преселило се на Крф. Прва дужност Министарства било је збрињавање и школовање српске избегле деце.

Грађа фонда Министарства просвете на Крфу обухвата период од 1916. до 1924. године. Подељена је према надлежностима на неколико одељења: Министарство просвете на Крфу, Црквено и рачуноводствено одељење на Крфу, Просветно одељење у Паризу, Делегат Министарства просвете у Солуну, српске основне школе и гимназије у грчкој, српске гимназије у Француској и др.

Архивска грађа фонда Министарства просвете на Крфу садржи документа о доласку и распоређивању српских ђака и студената по школама и универзитетима у Француској, Великој Британији, Грчкој, Швајцарској, Италији, Русији, северној Африци и Корзици, документа о отварању српских школа и гимназија у Грчкој и српских гимназија у Француској, о слању помоћи интернираним просветним радницима и свештеницима, о Државној штампарији на Крфу, поновном покретању Српских новина на Крфу, о пропагандном и просветном раду српске интелигенције у току Првог светског рата и друго.

Фонд Министарства просвете на Крфу је сређен.

Информативна средства: регистри и деловодни протоколи, сумарни инвентар са регистрима, досије студената МПс – Крф, Просветно одељење у Паризу.

• Комплекс задужбинских фондова

Обухвата грађу 508 задужбина. Садржи акта у вези са доношењем старог и новог Закона о задужбинама: захтеве и решења о оснивању задужбина, статуте, правила, решења о национализацији зграда, тестаменте, записнике састанака задужбинских одбора и савета, новчана документа, дневнике задужбина, главне књиге и књиге благајне и друго.

Сређена су документа 151 задужбине.

Информативна средства: аналитички инвентар и регистри задужбина и фондова за сређена документа 151 задужбине.