Министарство иностраних дела - МИД (1839-1918)

Министарство иностраних дела формирано је на основу Закона о устројству централне државне управе, 1862. године. До тада послове везане за иностранство обављало је Инострано одељење Књажеске канцеларије. Књажеска канцеларија (1839–1862) има три одељења: Инострано, Внутрено и Судбено (у периоду када је кнез имао касациону власт).

• Инострано одељење – И (1839–1862)

Инострано одељење садржи грађу из периода 1839–1870. године о формирању државне управе и органа власти – Скупштине, Попечитељства, Савета, затим грађу о стварању законодавства у Србији, односима са другим државама, посебно са Турском, Аустријом, Румунијом и Русијом, поступцима са страним поданицима, српским питомцима на страни, стању буџета, ђумручким тарифама, развоју поште, везама са Бугарском, Црном Гором, Хрватском и Босном и Херцеговином, о раду Српске агенције у Букурешту и Цариграду.

Од времена установљења МИДа министар иностраних дела истовремено је био и министар Кнежевог дома, директор Кнежеве канцеларије и кнежев представник.

Његове дужности биле су: да води рачуна да кнез поступа по Уставу, да подноси предлоге и представке Државног савета, управља односима између Србије и страних држава, издаје пасоше и штити српска права и привилегије у иностранству, чува уговоре Турске са другим државама који се тичу Србије и др.

Информативна средства: регистри и деловодни протоколи.

По Закону о устројству МИДа, дипломатских заступништава и конзулата у иностранству из 1886. године, формирана су два одељења са начелницима на челу: Политичко, са два одсека – Политичким и Одсеком за штампу и Административно, са четири одсека – Административним, Преводилачким, Одсеком за страну преписку и Благајничким.

Политичко одељење бавило се личном преписком министра, поверљивим пословима, прегледом штампе за министра, чувањем и превођењем шифрованих докумената, преговорима, конвенцијама, декларацијама, правилима и упутствима о дипломатској служби, аудијенцијама страних посланика и др.

Административно одељење бавило се званичном преписком, штампањем конзулских извештаја, примањем и постављањем конзула, издавањем пасоша, спровођењем судских аката, извршавањем уговора и конвенција, издавањем службених и званичних саопштења, вођењем званичне архиве Министарства и др.

Без промене закона, у пракси се развила нова организација, успостављена су нова одељења – Политичко-просветно, Трговинско одељење и Одељење поверљивих кредита и нови одсеци  у  Политичком одељењу – Албански, Југословенски и Црногорски.

Од 1911. године Министарство је подељено на пет одељења: Политичко, Конзуларно, Административно, Публицистичко и Благајничко. Грађа Министарства до 1870. пренета је у Архив Србије из Министарства иностраних дела, у више наврата. Осамдесетих година 20. века Централни архив ССИПа предао је Архиву Србије архивску грађу која је настала до 1918. године, међу којом су многобројна посланства и конзулати.

Фонд садржи посланичке извештаје о односима са другим државама, питању рата и мира, државним зајмовима, железници, трговинско–економским односима, српској пропаганди у иностранству, македонском и босанском питању, обавештајној служби и др.

Рад на сређивању фонда је у току.

Информативна средства: привремени попис несређене грађе за МИД–ПО и МИД–П, инвентар микрофилмова за МИД Краљевине Србије 1871–1918. за МИД–ПО.

Информативна средства посланстава и конзулата: сумарни инвентар и попис предмета за Посланство у Лондону (1883–1919), сумарни инвентар и попис предмета са регистрима Српског конзулата у Ђенови (1896–1912), аналитички инвентар Аустроугарског конзулата у Мексику (1900–1918), аналитички инвентар Краљевско српског почасног конзулата у Минхену (1900–1914), аналитички инвентар хартија Рајнера Фон Рајнела (Rainer von Reinöhl) (1900–1917), аналитички инвентар Конзулата краљевине Србије у Одеси (1914), аналитички инвентар Руског конзулата у Призрену (1902–1915), сумарни инвентар Српског конзулата у Ријеци (1911–1914), сумарни инвентар са пописом предмета и регистрима Конзулата краљевине Србије у Серезу (1897–1900), аналитички инвентар Аустроугарског конзулата у Скопљу (1915–1917) и сумарни инвентар и попис предмета са регистром Српског конзулата у Фиренци (1902–1918).