Државни савет - ДС (1835-1915)
Државни савет је основан 1835. године на основу Сретењског устава као највиша власт у Србији до кнеза. Народне старешине су са кнезом делиле власт. Задатак Савета био је да оснива органе власти, предлаже кнезу законе и уредбе, даје мишљење о предлозима кнеза, кажњава чиновнике за преступе у служби и друго.
Устројством Савета 1839. године јача његова компетенција над кнезом, па је кнез, незадовољан, напустио Србију. Кнежева управна и извршна власт још више је сужена изменама Савета 1858. године. Утицај Савета мењао се доношењем каснијих устава. По прописима Устава из 1903. године, Савет је радио до 1921, када је донет Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Савет је мењао називе: по указу из 1835. био је Државни савет, затим Управителни совјет од 1835 до 1837. и Књажески совјет од 28. септембра 1837. године. Према указу о организацији од 14. фебруара 1835. године, састојао се из два дела: законодавни (А) и законоизвршителни (Б), који је имао шест одељења којима су управљали попечитељи: а) правосуђе; б) унутрашња дела; в) финансије; г) инострана дела; д) војена дела; е) црквена дела и просвештеније. У јуну те године дошло је до реорганизације и до оснивања два одељења: Уредбено (А) и Судбено (Б). До 1838. Савет је у свом саставу имао Војнополицијску канцеларију, која је почетком те године укинута. Од јесени 1843. у саставу Савета била је и Рачуноиспитателна комисија, са задатком да прегледа државне рачуне. Она је 6. октобра 1843. проширена Одељењем контроле, односно Рачунџиницом правителственом и названа је Контролом правитељствених рачуна, а 1844. године добила је своје устројство и назив Главна контрола и радила је као посебна институција али под надзором Савета.
Фонд Државног савета садржи архивску грађу из периода 1835–1915, у количини од 326 књига и 401 кутију списа.
Архивска грађа садржи податке о устројству и раду централне управе и свих попечитељстава и војске, буџету, службеницима, оснивању Ледернице, отварању рудника, подизању фабрика (стакла, чоје, свећа, сапуна), изградњи бања, школа и културних установа, друмова, ћуприја и друго. Такође садржи указе, наредбе (о подношењу извештаја о раду, завођењу контроле над чиновницима), молбе, жалбе…
Детаљна садржина приказана је у Инвентару фонда.
Информативна средства: регистри и деловодни протоколи и сумарни инвентар са историјском белешком и регистрима.
