Митрополија београдска - МБ (1831-1870)

Митрополија београдска настала је из Београдске епископије, која је до 1831. године била у надлежности Цариградске патријаршије. Постојеће епархије – београдска, ужичка и шабачка – потпадале су под њену надлежност. Нешто касније настале су и пожаревачка и тимочка епархија, а после присаједињења 1878. и нишка. У 19. веку било је неколико организационих промена црквених власти (устројство 1847. и закони о црквеним властима 1862, 1890. и 1898.). За решавање црквених спорова 1836. године основана је Општа конзисторија, а 1839. епархијске конзисторије. Врховно тело је Архијерејски сабор (Синод), који сазива митрополит.

Фонд није потпун – један део налази се у Српској патријаршији у Београду, а сређен је по деловодном броју.

Фонд садржи грађу о развоју и организацији СПЦ: о раду Архијерејског сабора (Синода), бирању епископа и архимандрита, спискове свештенства, парохија и манастира, стању црквене службе у Србији, оснивању и раду Духовне семинарије за обучавање црквених кадрова, о раду библиотеке, о вези са Кијевском духовном академијом, о раду живописаца у црквама и манастирима, преписку о манастиру Хиландару са Министарством иностраних дела, Цариградском патријаршијом, преписку са епископима и митрополитима ван Србије.

Највише докумената има о споровима свештенства и грађана (ако су случајеви превазилазили компетенцију епархијских судова) – код грађана се углавном радило о склапању бракова између сродника и о компликованијим случајевима развода. Има и података који нису у директној вези са црквеним питањима – о Милетиној буни, о господарима Јеврему и Јовану, кнезу Милан-бегу, о смрти Клеопатре, кћери кнеза Александра, постављењима и заклетвама чланова Савета и многим другим догађањима.

Информативна средства: регистри и деловодни протоколи.