Главни савез српских земљорадничких задруга (1895-1947), 1917-1947.
Основан је у Смедереву 1895. под називом Савез српских земљорадничких задруга, са задатком да обједини и усмерава рад свих задруга. Три године касније - 1898. године, Савез из Смедерева прелази у Београд, мењајући назив у Главни савез српских земљорадничких задруга (ГССЗЗ).
Делатност овог савеза састојала се у оснивању нових земљорадничких задруга и њиховом обједињавању; културно-просветној и пропагандној улози (листови "Земљорадничка задруга", "Млади задругар") и заступању њихових интереса пред властима. Од Конгреса у Јагодини одржаном 1927., одлучено је да Главни савез изврши пословну специјализацију; од 1929. до 1938. преноси своје пословање на главне задруге (Набављачку, Произвођачку, Сточарску, Пчеларску и Кредитну). Основна делатност остаје задружна политика и ревизија.
Територијална надлежност простирала се на сва подручја тадашње државе, осим Босне, Херцеговине и Дравске бановине.
Организационо устројство мењало се само у периоду 1944-1946., када Главним савезом управља Пословни одбор ГССЗЗ. Изгледало је овако: Скупштина, Конгрес, Управни одбор-Главни управни одбор, Ужи управни одбор, Пословни одбор (Дирекција), Надзорни одбор - Главни надзорни одбор и Ужи надзорни одбор.
Садржај грађе
Садржи: књиге записника одбора, регистри (нарочито је значајан Регистра најстаријих задруга 1902-1948), књиге спискова чланица Главног савеза, прегледи задруга по срезовима и бановинама, књиге спискова задруга - (чланства и удели), књиге благајне (дужника, кредита, робе и сл.); преписку с Министарством грађевина и Министарством пољопривреде као и извештаје о ратној штети.
