Налазите се овде: Почетна О Архиву Архитектура зграде
Архитектура зграде

Архитектура зграде

Законом о државној архиви Краљевине Србије, Архив Србије основан је 1898. године као установа од прворазредног значаја, са циљем да сакупља и чува богату историјску грађу која се односи на прошлост Србије. Питање подизања наменски пројектоване зграде за државни архив покренуто је одмах по његовом оснивању, али је упркос свесрдним залагањима његових управника годинама остало отворено. Депо Државне архиве првобитно је био смештен у ненаменске, изнајмљене просторије приватне зграде. Временом, како се државна администрација развијала, те просторије постајале су претесне за грађу која је пристизала, а рентирање које је држава плаћала такође је било прескупо. Све то условило је да питање подизања наменски пројектованог објекта за државни архив буде поново актуелизовано.

Риста Одавић, тадашњи управник Државне архиве, истиче се као једна од најзаслужнијих личности захваљујући чијем је пасионираном залагању подизање зграде ове централне државне институције постало реалност. Свестан значаја који је подразумевао примену најсавременијих принципа чувања културне баштине, а желећи да их примени и у својој средини, боравио је у државном архиву у Антверпену, који је важио за један од најмодернијих и најбоље одржаваних у Белгији, где се упознао са организацијом рада и структуром објекта. По повратку, после дужег разматрања избора најповољнијег плаца на којем би се могло подићи здање Државне архиве, коначно је, 1925. године, одлучено да се зграда Државне архиве подигне у непосредној близини Карнегијеве библиотеке, на простору старог тркалишта, на универзитетском земљишту, на којем је требало да буде подигнут и комплекс зграда техничких факултета.

Убрзо је, на предвиђеном плацу, прецизиран и ситуациони положај зграде државног архива, заједно са распоредом универзитетских зграда, по којем су зграде Универзитетске библиотеке и Техничког факултета задржале свој положај уз регулациону линију Александрове улице (данас Булевар краља Александра), а зграда Државне архиве добила je простор испод Универзитетске библиотеке, са главним фронтоном окренутим тадашњој Владимировој улици (данас Карнегијева). Одлуку да зграда Државне архиве буде саставни део универзитетских зграда подржали су и представници Универзитета, сматрајући да ће она заправо и бити најпотребнија универзитетским професорима и њиховим студентима.

Зграда Државе архиве подигнута је према пројекту архитекте Николаја Краснова, руског емигранта, запосленог у архитектонском одељењу Министарства грађевина Краљевине СХС/Југославије. Израда планова за ово важно државно здање није била случајно поверена управо овом искусном руском градитељу. Улога руских архитеката у развоју домаће архитектуре међуратног периода од посебног је значаја. Бежећи пред налетом Бољшевичке револуције, више од четрдесет хиљада избеглих Руса нашло је своје уточиште у Краљевини СХС, а међу њима и известан број архитеката. Најзначајнији међу њима био је управо пројектант зграде Државног Архива Николај Петрович Краснов, који је у Београд стигао 1922. године као већ искусан и потврђен архитект. У архитектонском одељењу Министарства грађевина радио је до краја живота – пуних седамнаест година, руководећи пројектантском групом за монументалне грађевине.

Прве планове за зграду Државног архива Краснов је највећим делом  израдио у периоду април–мај 1925, када су настали и акварелисани цртежи фасада на којима је до најситнијих детаља, филигранском прецизношћу, дочарао велелепност будуће државне палате. Извођачке планове највећим делом разрадио је током 1927, а планове за декоративну пластику и хералдичке симболе 1928. године. Новоизграђена зграда Државног архива, која је имала све напредне, савремене стандарде чувања вредне историјске грађе, усељена је исте године.

Николај Краснов, Зграда Државне архиве, главна фасада, акварелисани цртеж (1925)

У српској архитектури новијег доба зграда Архива Србије представља један од незаобилазних и најдоследнијих примера архитектуре академизма, чији су облици и композициона решења суверено владали најзначајнијим државним здањима Краљевине СХС/Југославије. Подигнута је као једноспратно монументално здање, у основи изведено у облику обрнуто постављеног слова „Т”, са главним, попречним трактом окренутим Карнегијевој улици, и подужним управљеним ка дворишној страни. У главном, попречном крилу објекта Краснов је сместио радне и административне просторије, док је подужни део зграде, окренут дворишту и заклоњен од градске гужве и вреве, врло брижљиво и смислено наменио њеним депоима. Основна намена и карактер објекта недвосмислено су одредили његово строго класицистичко композиционо решење, како у распореду маса, тако и у декоративној обради фасадних површина. Својим основним фасадним склопом здање Државне архиве потенцира миран хоризонтализам пресечен централном ризалитном масом и крајњим бочним, просторно повученим партијама. Компоновање у виду монолитног правоугаоног блока, са репрезентативном обрадом његовог средишњег дела, као и пласманом декоративне пластике чија је градација условљена садржајем његових трактова, на овом здању доведена је готово до савршенства.

Државни архив, изглед с краја двадесетих година двадесетог века

Подигнута у делу Београда познатијем као Палилула, у којем се налази више значајних јавних здања, од Варошке болнице и палилулске Основне школе до зграда Правног и Техничког факултета, Универзитетске библиотеке, цркве Св. Марка и зграде Поште, зграда Архива Србије једна је у низу која својим ликовним обележјима и данас краси овај део Београда.

Document Actions