Налазите се овде: Почетна О Архиву Делатност Делатност Архива Србије
Делатност Архива Србије

Делатност Архива Србије

Архив Србије је једна од најзначајнијих државних установа, у којој је у посебном виду сабрано искуство ранијих генерација које, у не малој мери, изграђује и дефинише и савремено доба. Својим постојањем и радом, стварно и симболички, сведочи о националном и културном идентитету, историјској и правној заснованости државног постојања и континуитета, о нашој посебности, али и о припадности и истинској уклопљености у европско цивилизацијско искуство.

Зграда Архива Србије

Својом основном делатношћу да прикупља, чува, врши заштиту и сређивање архивске грађе и омогућава њено коришћење у научне и друге сврхе, Архив Србије, осим што обавља послове заштите културне баштине, у значајној мери доприноси обликовању научно засноване слике о прошлости чиме остварује своју стручну, културну и опште друштвену улогу. Истовремено, стварајући услове да и нараштаји који долазе буду у прилици да критички и на основу архивске грађе суде и о данашњем, и сваком другом времену, ова установа трајно остаје један од темељних ослонаца националне културе у будућности.

У улози централне архивске институције, Архив Србије кроз функцију матичности, вршећи надзор над 36 архивских установа, путем израде стручних упутстава, школовањем стручног кадра и додељивањем стручних звања, усмерава и координира развој и унапређење архивске делатности у Србији.

Архив Србије организован је у складу са низом разноврсних стручних послова који се одвијају у међусобној вези и произилазе из његових основних функција, почев од пријема архивске грађе, преко сређивања, заштите, чувања, до њеног коришћења и публиковања.

Послове заштите архивске грађе ван Архива обавља Служба за заштиту архивске грађе и регистарског материјала ван архива. Задатак ове службе је да врши комплетан надзор над пословима са архивском грађом док се она још налази код стваралаца, пружа стручну помоћ ствараоцима архивске грађе по свим видовима заштите, посебно у изради Листа категорија регистратурског материјала са роковима чувања, и преузима сређену и пописану архивску грађу у за то прописаним законским роковима.

Депо Архива СрбијеПријем, смештај, чување архивске грађе и њено издавање у сврхе сређивања и коришћења, као једну од најзначајнијих функција установе, обавља служба Депоа, која је дужна да води евиденције о целокупној архивској грађи коју Архив Србије чува. Установа има два депоа у којима се чува архивска грађа, Депо I који се налази у управној згради Архива Србије у Карнегијевој улици број 2 и у коме се чува грађа старија од 1918. године и Депо II, који се налази у Железнику у улици Булевар младих број 5, где се чува архивска грађа настала након 1941. године.

Фондови и збиркеСређивање и обрада архивске грађе је стручни посао највишег ранга од кога суштински зависи, како могућност квалитетног коришћења архивске грађе, па последично и научног тумачења прошлости, тако и, безмало, сваки други посао који Архив обавља. У оквиру ове врсте послова ради се на разврставању архивске грађе на фондске целине, обради архивских књига, издвајању безвредног регистратурског материјала, класификацији и систематизацији архивске грађе, изради научно-информативних средстава за фондове и збирке, попут сумарних и аналитичких инвентара, регистара и регеста, пописа архивске грађе, као и водича кроз архивску грађу Архива Србије.

Лабораторија за конзервацију и рестаурацију Архива Србије У погледу техничке заштите докумената Архив Србије у свом саставу има Лабораторију за конзервацију и рестаурацију архивске грађе у којој се савременим технолошким поступцима и средствима  врши лечење оштећених докумената, њихова рестаурација и конзервирање. У књиговезачкој радионици ради се на повезивању књига, штампе, часописа и публикација у разним врстама повеза.

У овом тренутку једини проверени вид трајне заштите архивске грађе јесте њено микрофилмовање, а данас је Микрофилмска служба Архива Србије оспособљена да осим извршавања овог основног задатка, корисницима пружи квалитетну, максимално читљиву копију документа која се може употребити како за истраживачке намене, тако и за потребе штампања књига и стручних часописа.

Центар за информације

Центар за информације представља организациону целину са задатаком да прикупља, обрађује, систематизује, објављује и пружа корисницима стручне информације о: архивској грађи, научно-информативним средствима, књижном фонду специјалне библиотеке архива, коришћењу архивске грађе архива, просторним, техничким, кадровским  и осталим условима рада архива - статистичке евиденције.

Кроз евиденције које води, Центар за информације омогућује праћење стања службе у целини – за свих 36 архива који се налазе у архивској мрежи Србије. Саставни део Центра за информације су читаонице у којима се обавља коришћење архивске грађе и библиотечког материјала.

Библиотека Архива СрбијеАрхив Србије у свом саставу има и специјалну Библиотеку чији фонд садржи књиге и часописе са темама из области историје и сродних друштвених наука, а корисницима су као помоћно средство у истраживању доступни и други библиотечки материјали, попут штампе и периодике, службених гласила, енциклопедија, лексикона и речника.

Рачунарски центар Архива Србије омогућава да сви послови буду обављани у савременом електронском облику, као и формирање база података које су у функцији, како рада у самом Архиву, тако и коришћења архивске грађе.

Издања Архива СрбијеИздавачка делатност Архива Србије има за циљ да архивску грађу коју чува приближи истраживачима и заштити је, и тиме представи стручни рад архивиста, али и да, објављивањем резултата научно-истраживачких пројеката у којима Архив учествује, оствари допринос развоју научне мисли о прошлости и критичке историографије. Руковођен овим мотивима Архив Србије објављује информативна средства о архивској грађи, збирке докумената, учествује у међународним научно-истраживачким пројектима издавања архивске грађе и објављује друге стручне публикације.

Културно-просветна и образовна делатност Архива Србије одвија се кроз приређивање стручних изложби,  организовањем посета студената и ђака и стручних предавања, као и у интензивном промовисању Архива, архивске делатности и афирмисањем свести о значају документа у широј јавности.

Летња школа архивистике 2008.Као централна архивска установа Архив Србије има обавезу да теоретски и практично доприноси развоју архивистике као изузетно значајне помоћне научне дисциплине историјске науке, али и да учествује у формирању, школовању, стручном образовању и усавршавању кадрова који се баве овим послом. Обављајући ову, пресудно важну функцију, Архив Србије већ више деценија, у различитим облицима, организује Архивистички течај чији су полазници архивисти из свих архива у Србији. У исто време, Архив Србије организује рад Комисије за доделу виших звања у архивској струци која, у складу са законским прописима и стручним критеријумима, процењује и вреднује рад архивиста и додељује стручна звања. Истовремено, организујући Летњу школу архивистике труди се да уздигне ниво знања о документу и у регистратурама, код стваралаца архивске грађе, који представљају један од најважнијих чинилаца у процесу њеног чувања и заштите.

У настојању да своју делатност обавља на модерним стручним принципима користећи искуства и достигнуте нивое знања и организационих модела развијенијих архивистичких служби али и адекватно представи архивско благо које чува, Архив Србије остварује динамичну стручну сарадњу и на међународном плану. Међународна сарадња се одвија у више видова, првенствено преко међународних стручних асоцијација MAS, EURBIKA, CITRA, и друге, кроз склапање споразума о стручној сарадњи са националним и државним архивима и архивским службама других земаља. Архив Србије ради на сређивању и заштити архивске грађе српског порекла ван граница Србије, посебно у Архиву Српске православне црквене општине у Трсту, Српској православној епархији будимској у Сентандреји, Српским православним црквеним општинама у Дубровнику и Бечу и Ризници манастира Хиландар.

Архив Србије је 2007. године потписао Протокол о сарадњи са Српском православном црквом којим је, између осталог, предвиђено и сређивање и заштита црквене грађе, што представља догађај од непроцењивог значаја за српску културу и науку, јер се њиме, по први пут у модерној српској историји, отвара могућност да ово културно благо буде на одговарајући начин заштићено, али и да постане доступно науци и широј културној јавности. На тај начин би у великој мери било допуњено објективно научно сазнање о овој значајној димензији духовног и друштвеног живота из прошлости српског народа.

Архивска грађа БИААрхив Србије је 2004. године започео процес преузимањa архивске грађе Безбедносно-информативне агенције. До 1. децембра 2011. године преузето је преко 75.000 досијеа лица и преко 350.000 страна збирки докумената. Поступак примопредаје још увек није окончан.

Осим наведених послова Архив Србије обавља још низ, не мање важних, стручних и друштвено корисних функција као што су још увек незавршени, а за српску историографију можда пресудно важни послови, реституције архивске грађе однете у Првом и Другом светском рату, издавање уверења на основу података из архивске грађе и копија докумената установама и појединцима ради остваривања њихових законских права, евидентирање архивске грађе у приватном власништву, поклони и откупи архивске грађе, додељивање годишњих награда из Задужбине Ђурђа, Данице и Јованке Јеленић за научни рад из области архивистике и историје, као и признања „Златна архива“ из Фонда Александра Арнаутовића, за најуспешнијег појединца и архивску установу.

Document Actions