Сећање на Гојка Николиша
15.11.2011. у 18:00 | БеоградУ оквиру програма који се организују током трајања изложбе "No pasaran!" 15. новембра 2011. године у Архиву Србије одржано је вече посвећено сећању на Гојка Николиша.
Госте је поздравио Мило Петровић из Удружења "Шпански борци 1936–1939", који је подсетио да се ове године обележава стогодишњица рођења Гојка Николиша. Петровић се осврнуо на изузетно богату каријеру овог лекара, већника АВНОЈ-а, дипломате, народног хероја, иницијатора оснивања ВМА, посланика, академика, писца и историчара.
Мр Триво Инђић је сарађивао са Николишом у Удружењу "Шпанских бораца", у редакционом одбору публикације Шпањолска 1936–1939, али пре свега у Међуакадемијском одбору САНУ за историју Другог светског рата. „Гојко Николиш је био искрен човек левице и он је сматрао да сваки политички ангажман мора да има ту етичку, моралну димензију и ако ви улазите у једну револуционарну борбу, једну политичку акцију, да морате да се држите етичких стандарда... Он се тако понашао целога живота.“
Др Латинка Перовић је током година упознавала личност Гојка Николиша, у прво време читајући његове текстове, а затим и кроз непосредно дружење. Посебно се осврнула на његове мемоаре који су били једно од првих сведочанства учесника Шпанског грађанског рата и НОБ-а, књига која је побрала бројне симпатије и за коју је Николиш добио НИН-ову награду. Његова сећања су за Латинку Перовић „једна лична историја, историја једне револуције састављена од пораза и победа, која је у суштини једна велика драма.“ Она је истакла да је Николиш спадао у оне људе „који су се увек питали о смислу свог учешћа у Револуцији и управљању државом“, те да је од њега усвојила „смисао за саморефлексију, за размишљање о оном што је било, за спремност да се не учествује у ономе што не можете да спречите, да нисте реваншиста, да имате и главу и емоције.“
Др Драгољуб Мићуновић је евоцирао своје успомене на сусрете са Гојком Николишем из периода студентских демонстрација 1968. године и из периода обнове вишестраначког живота у Србији почетком последње деценије ХХ века. Мићуновић се Николиша сећа као „саговорника с којим се по некад нисам слагао, али који је увек био отворен да размисли о ономе што је говорио, да ли је био у праву“.
Делове из мемоара Гојка Николиша Коријен, стабло, паветина казивао је глумац Милан Михаиловић.







