Промоција књиге „ИСТОРИЈА СРПСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ – ДОКУМЕНТА. КЊИГА 1. ГЕНЕРАЛНИ КОНЗУЛАТ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ У ТРСТУ 1884-1914“

С лева: Владимир Николић, генерални конзул Републике Србије у Трсту, професор Марко Дого, Универзитет у Трсту, проф. др Љубинка Трговчевић, Универзитет у Београду, др Мирослав Перишић, директор Архива Србије, Богољуб Стојићевић, председник Српске православне црквене општине у Трсту

На промоцији књиге говорили су: проф. др Љубинка Трговчевић, са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, проф. др Марко Дого, са Катедре за историју и историју уметности Универзитета у Трсту, Владимир Николић, генерални конзул Републике Србије у Трсту, Богољуб Стојићевић, председник Српске православне црквене општине у Трсту и др Мирослав Перишић, директор Архива Србије.

Поред бројних припадника српске заједнице у Трсту, промоцији књиге присуствовали су и амбасадор Републике Србије у Италији Њ. е. Санда Рашковић-Ивић, парох цркве Св. Спиридона у Трсту протојереј-ставрофор Рашко Радовић, свештеник Румунске православне цркве у Трсту Еузебио Константин Негреја, саветник у Амбасади Републике Србије у Италији Славољуб Матић, конзул Републике Србије у Трсту Мира Котлајић, академик Никша Стипчевић, Момчило Ђорговић и други гости.

Проф. др Љубинка Трговчевић, говорећи о књизи, нагласила је: „Ово је књига која се не оставља лако. Иако су збирке докумената увек интересантне само професионалним историчарима, овде ће и многи други наћи занимљивости о животу Срба, Италијана, Аустријанаца и многих других народа на овим просторима. Односно, с једне стране, ту је Трст – средиште Медитерана, Средње Европе и Балкана, простор где се истовремено у периоду којим се бави ова књига укрштају италијански, словенски, германски, хрватски и многи други утицаји. Са друге стране, ту је Србија која је те 1884. године, када се отвара Конзулат у Трсту, држава која тек пар година има за собом независност, која је управо постала краљевина, и која покушава крупним корацима да постане део Европе“, и додала: „У овим извештајима се може видети неколико ствари – прва је стање у српској заједници, српској црквеној општини, међу Србима у Трсту. Са друге стране, ту је и увид у аустријску, италијанску, али и словеначку, хрватску, црногорску, албанску политичку сцену, дакле у једну комплетну балканско-медитеранску политичку сцену“. Професорка Трговчевић је истакла да се из конзулских извештаја могу сагледати и догађаји из политичког живота Трста, односи међу грађанима Трста, али и да се у њима говори и о штрајковима, нередима, културним догађајима, извозу преко тршћанске луке, свакодневици грађана Трста…

С лева: Еузебио Константин Негреја, свештеник Румунске цркве у Трсту, протојереј-ставрофор Рашко Радовић, парох цркве Св. Спиридона у Трсту, Славољуб Матић, саветник у Амбасади Републике Србије у Италији, Њ. е. Санда Рашковић-Ивић, амбасадор Републике Србије у Италији, академик Никша Стипчевић и Јелица Рељић, саветник у Архиву Србије

Наглашавајући значај овог научног и културног подухвата, професор Марко Дого је рекао: „Сакупљање докумената од дипломатске важности је, пре свега, сведочење о сензибилитету институција ка неговању тих односа. То је континуитет који пролази кроз различите фазе, које често могу да буду и драматичне. Ради се о успесима, о поразима, о враћањима уназад. Не говоримо о победама у ратовима или изгубљеним ратовима. Мислим на цивилни прогрес и на валоризацију интелектуалног развоја једне земље... Корисност и поузданост једног издања таквих докумената зависи од рада уредника, који мора да буде педантан и мора поштовати сам документ. А управо су тако радили они који су се бавили овим издањем. Наравно, интерес и корисност оваквог издања које сакупља дипломатске извештаје зависи од самог значаја тог дипломатског седишта. И, наравно, зависи од интелигенције онога ко је те документе писао. Када је реч о Генералном конзулату Републике Србије у Трсту, могу да кажем да се налази на једном изузетно добром месту. С једне стране, значајан је јер је у граду Трсту више од једног и по века постојала значајна и добро укорењена српска заједница, која се окупљала око цркве и која је тежила да разбије институционалне баријере које су је спутавале у језичким и другим сферама. У овом граду постојала је још бројнија заједница Словенаца, чији су конзули са много пажње следили борбу за национално потврђење. Националну борбу у свештеничком смислу, у школству, у локалним репрезентативним органима. Са друге стране, Трст је био аустријска територија и једна опсерваторија где су пристизале новости у реалном временском периоду, које су се односиле на међународну политику те дупле монархије, на тензије које су постојале на врху империје и у влади империје и у погледу ситуације у бројним другим провинцијама, као и у Босни. Са треће стране, Трст је био јако близак Италији, где је постојао јак национализам и где је супротна страна била словеначки национализам. У односима српског конзулата симпатије су ишле ка словеначком покрету.“ Професор Дого је представљање књиге завршио речима: „Ова књига сакупља бројне податке који сведоче о тешким временима за државну независност, али и  економску зависност од Аустријске монархије. Ова је књига од веома великог значаја и за локалне истраживаче, како италијанске, тако и словеначке, који се интересују за политичке и националне борбе и у Трсту и у околини, у Горици и Истри. Ово издање је, у ствари, једна предивна услуга коју чини Архив Србије целој међународној заједници али и истраживачима. Та књига је практично инвестиција у будућност, јер из ове књиге могу да настану бројне сарадње и исто тако могу да круже и циркулишу идеје. То је инвестиција која ће креирати континуитет. То вам подвлачим зато што је на мене посебно оставила утисак једна реченица др Перишића: ’Један од најснажнијих мотива за све нас који смо радили на утемељењу ове серије јесте да то што она доноси постане део једног континуитета, којих имамо тако мало у нашем памћењу, а који су нужан чинилац идентитета једног народа.’ То је оставило на мене утисак јер је слично ономе што је поменуо и Милан Ристовић, историчар, који је писао о циклусу дисконтинуитета у историји града Београда. Придружујем се, дакле, тим лепим жељама др Перишића.“

Владимир Николић, генерални конзул Републике Србије у Трсту, у обраћању је истакао: „Књигу, лично, третирам као капиталну, тим пре што представља почетак едиције под називом Историја српске дипломатије. У својству човека који се данас налази у функцији генералног конзула Републике Србије у Трсту, желим да истакнем да бих ову књигу одмах уврстио као обавезну литературу полазника наше дипломатске академије, јер би они, читајући овакву књигу, на конкретном примеру из праксе, видели шта је посао дипломате и како се тај посао успешно обавља.“