Промовисана књига „Москва – Србија, Београд – Русија, Том 1. Друштвене и политичке везе XVI-XVIII век“

С лева: Михаил Михаилович Горинов, Њ. е. господин Александар Васиљевич Конузин, др Мирослав Перишић, мр Триво Инђић, проф. др Мирослав Јовановић

На промоцији књиге говорили су Њ.е. господин Александар Васиљевич Конузин, амбасадор Руске Федерације, мр Триво Инђић, саветник председника Републике Србије Бориса Тадића, проф. др Мирослав Јовановић, Филозофски факултет Београд, Михаил Михаилович Горинов, први заменик начелника Главне архивске управе града Москве, проф. др Драгор Хибер, председник Управног одбора Архива Србије и др Мирослав Перишић, директор Архива Србије.

Поред представника Владе и Народне скупштине Републике Србије, Амбасаде Руске Федерације у Београду и других представника дипломатског кора, представљању књиге присуствовао је и велики број појединаца из културног, научног и јавног живота.

Са промоције

Њ.е. господин Конузин, амбасадор Руске Федерације започео је обраћање речима: „У последњем периоду брзо се развијају односи између Русије и Србије, потписали смо многе споразуме и усагласили правац којим ћемо се кретати наредних десетак година“ и наставио: „Ми говоримо о томе да се између Русије и Србије развијају многовековни односи у најразличитијим областима, и то је заиста тако, али веома је важно да ови односи имају изражај и у материјалној сфери. Можемо рећи да је ова књига цигла у једној лепој згради која симболизује руско-српску сарадњу. Специфичност наших земаља се састоји у томе да су и народи Русије и Србије имали јако тешку историју и многи споменици културе и ваше земље и наше били су срушени. Од огромног значаја је очување онога што још увек ми можемо да очувамо и за нас, и за наше будуће генерације.“ Исказујући захвалност свима који су учествовали  у реализовању овог пројекта господин Конузин је додао да је ово јединствена књига на коју ће се позивати сви они који се баве руско-српским односима, те да ће је и сам користити у свом даљем раду. „Као што сам схватио, ова књига је намењена не само стручњацима већ и широком кругу читалаца. И убеђен сам да, што се више буду развијали наши односи, то ће бити више оних који ће читати ову књигу. Убеђен сам да ће се ова књига још неколико пута објављивати“, нагласио је господин Конузин.

Са промоције

Господин Триво Инђић, саветник председника Републике Србије Бориса Тадића, веома детаљно је представио садржај и научну вредност књиге. Посматрајући објављивање књиге у светлу блискости Русије и Србије и предстојеће посете господина Дмитрија Медведева, председника Руске Федерације Београду, рекао је: „Ми смо данас са Русијом у најбољим пријатељским односима. Руски народ се у Србији сматра једним од најближих народа и то не само из емотивних и традиционалних побуда, већ и због рационалних одлука њихових политичких представника и доказане корисности међусобне сарадње.“

Проф. др Мирослав Јовановић, председник редакције пројекта са српске стране, најпре је указао на различите симболичне нивое тумачења њеног наслова. Нагласивши да је однос Србије и Русије препун емоција рекао је и: „Ми смо желели да овим пројектом том емотивном виђењу наших заједничких односа супротставимо једно рационално виђење базирано на знању и документима.“

Са промоције

Први заменик Главне архивске управе града Москве господин Михаил Михаилович Горинов, између осталог, истакао је чињеницу да је сарадња Архива Србије и Главне архивске управе града Москве на овом пројекту и размени докумената започела средином деведесетих година, а да је овај дан „празник руско-српских односа“.

Проф. др Драгор Хибер, председник Управног одбора Архива Србије, истакао је да је у књизи објављен и најстарији сачувани писани документ из 1509. године који сведочи о односима руске државе и српског народа. Наглашавајући важност овог научно-истраживачког подухвата, господин Хибер се осврнуо и на друге значајне међународне пројекте у којима Архив Србије учествује.

Др Мирослав Перишић, директор Архива Србије, нагласио је:  „Историја српско-руских односа у свести више генерација изазива најразличитија тумачења – од научних, политичких, идеолошких до жељених конструкција о прошлости. Ово је један од најпоузданијих начина да се приближимо што тачнијој слици односа двају народа и да завиримо у документа, и да та документа истражујемо, ишчитавамо, анализирамо и објављујемо.“

Др Мирослав Перишић, директор Архива Србије и Њ. е. господин Александар Васиљевич Конузин, амбасадор Руске Федерације

Др Мирослав Перишић најавио је објављивање преостала четири тома. Други том који обухвата документа из раздобља од 1804. до 1878. године биће објављен наредне године. У трећем тому ће бити објављена документа из периода од 1878. до 1918. године, у четвртом од 1918. до 1941. године, и у последњем планираном, петом тому документа од 1941. до 1991. године, или до краја двадесетог века.

Редакција: Мирослав Перишић (руководилац пројекта), Мирослав Јовановић (председник редакције), Татјана Суботин-Голубовић, Горан Милорадовић, Алексеј Тимофејев, Благоје Исаиловић (секретар редакције)
Владимир Маныкин (председатель), Михаил Горинов (руководитель авторского коллектива), Михаил Рыженков, Лилия Селиверстова, Ирина Кондракова (ответственный секретарь)

Приређивачи: Светлана Долгова, Екатерина Иванова, Анатолий Турилов, Татјана Суботин-Голубовић

Књига је богато илустрована.