Отворена изложба "Идејом и животом - Заоставштина др Зорана Ђинђића у Архиву Србије, Историјском музеју Србије и Народној библиотеци Србије"

Отварајући изложбу у присуству председника Републике Србије Бориса Тадића, потпредседника и чланова Владе Републике Србије, представника дипломатског кора и многобројних истакнутих личности из културног, научног и јавног живота, председник Владе Републике Србије Мирко Цветковић поздрављајући присутне је рекао: „Част ми је да на данашњи дан када је пре шест година убијен наш премијер, председник прве демократске владе, захвалим његовој породици на овом непроцењивом дару који оставља будућим покољењима и тиме испуњава завештање Зорана Ђинђића о Србији какву је желео да створимо и оставимо нашој деци. Србија данас није стање, него пројекат и визија, она је на путу ка себи, не онаква каква је била, него онаквој каква би могла да буде. Ова политичка дијагноза коју је поставио први наш демократски премијер и реформатор чија је трагична смрт показала колико су болни путеви стварања модерне и европске Србије важи за сва времена. Сви српски реформатори су визију модерне Србије темељили на њеној европској оријентацији. Зоран Ђинђић је трасирао тај пут тамо где јој је и место, ка Европи. Поседовао је јасну визију будуће Србије, политички стабилна држава, уређена по европским стандардима са ефикасним институцијама, добром инфраструктуром, орјентисана ка брзом развоју привреде и модерном школству. У свету многи Србију сматрају земљом која има велике шансе да успе још само да у то уверимо себе, говорио је Зоран Ђинђић верујући да је Србија на почетку сва три последња века имала историјску шансу да и ова генерација има обавезу да отвори Србију за наде 21. века. Зоран Ђинђић је препознао шансу да Србија може да уђе у друштво развијених и успешних држава. Приоритети његове владе, у чијем сам раду и сам имао част да учествујем, били су стварање услова за опоравак привреде, социјална сигурност и солидарност, поштовање државног суверенитета кроз одбрану државног интереса на Косову и Метохији, као и сузбијање свих видова криминала и насиља у нашем друштву.  И данас то су наши исти циљеви. Дело Зорана Ђинђића је у суштини најпотпунија стратегија европеизације Србије у њеној модерној историји. Професор филозофије брзог и бритког ума дубоко је разумевао епоху и одлично познавао националну  историју. Политичар оријентисан ка будућности одредио је приоритете и вратио дух амбиције у Србију. Сматрао је да ће идеје просветитељства које су западну цивилизацију извукле из средњовековног мрака Србију ишчупати из таме тоталитаризма и створити амбијент међусобног поштовања и демократије. Мудрост, таленат, енергија и храброст водили су Зорана Ђинђића док је он водио Србију. Његове идеје данас воде нас. Дело Зорана Ђинђића и данас храбри да истрајемо на његовом  концепту решавања проблема без насиља и кроз економски развој. Гледајући данас његову заоставштину која се налази овде пред нама свестан сам да је ово духовни легат али и архива о државнику и визионару који је поставио темеље Србије о којој генерације сањају."

Говорећи о изложби директор Архива Србије др Мирослав Перишић је истакао: „Поштовани Председниче Републике Србије, поштовани Председниче Владе Републике Србије, поштована госпођо Ђинђић, драги Лука, поштовани потпредседници Владе републике Србије, даме и господо министри у Влади Републике Србије, ваше екселенције, даме и господо, хвала вам што сте данас овде у Архиву Србије у установи која је чувар памћења, а самим тим и вечита и издигнута изнад политике и било ког политичког тренутка. Архив Србије, Историјски музеј Србије и Народна библиотека Србије од данас до 16. априла јавности представљају део личне заоставштине покојног премијера др Зорана Ђинђића убијеног на данашњи дан пре шест година. Ову драгоцену заоставштину овим трима установама од националног значаја уступила је супруга покојног премијера госпођа Ружица Ђинђић. То је израз поверења у ове три националне установе и не само немерљив допринос изградњи културе свести о односу према документу већ и снажна порука како треба да подижемо наше установе културе. То је толико редак, да је готово усамљен пример, да лична заоставштина једне политичке личности која је обележила савремену историју Србије буде у оним установама где јој је и место. У име Архива Србије, Историјског музеја Србије и Народне библиотеке Србије у име мојих колега доктора Ане Столић, директорке Историјског музеја Србије и колеге Сретена Угричића, директора Народне библиотеке Србије захваљујем госпођи Ружици Ђинђић на поверењу које је имала у нас.“ Др Мирослав Перишић, директор Архива Србије завршио је своје излагање нагласивши чињеницу да се први пут у историји ове установе која ће следеће године обележити 110 година постојања налази председник државе.

Србија није стање, Србија је визија – једна је у низу порука др Зорана Ђинђића које ишчитавамо у делу писане заоставштине издвојеном за прво представљање јавности. Бројне друге, као и теме текстова "Снага визије", "Оспособити Србију за 21. век", "Шта треба да урадимо у Србији", "Национални консензус", "Типичне особине нације", "Осећај за вредности живота", "Ослобађање од страха", "Три стуба модерног друштва", "Србија економски центар на Балкану", "Наша ситуација", "Неповољне околности", "Повољне околности", "Најлошији сценарио", "Стратегија за Косово и Метохију" – упућују на анализе и размишљања о Србији и посвећеност њеној будућности. Премијерски положај неизоставно је наметао и дуги низ конкретнијих обавеза видљивих из наслова текстова: "Влада", "Одговорност", "Борба против организованог криминала", "Мисија – школа и образовање", "Здравство", "Донаторска акција за завршетак радова на Храму Светог Саве"… Ту су и замисли формулисане као "Посебни пројекти". Ређају се даље размишљања, задаци и планови под ознакама "Хитно", "Одмах", "Акција", "Промене", "Оптимизам" – некада у назнакама, чешће у тезама, не тако ретко и у разрађеним детаљима. Бројни правци и ширина мисли, притиснутих наслеђем, стањем и императивом Србије 21. века.

У Архиву Србије ће бити формиран Лични фонд др Зорана Ђинђића, чиме ће Архив, уз постојеће личне фондове (Илије Гарашанина, Милутина Гарашанина, Владана Ђорђевића, Стојана Новаковића, Милована Миловановића, Јована Авакумовића, Николе Пашића, Јована Цвијића, Јована Жујовића…), бити богатији и за једну историјску личност 20. и 21. века.

Историјски музеј Србије, у оквиру изложбе представља јавности личне предмете премијера др Зорана Ђинђића који се односе на сaм чин убиства 12. марта 2003. године: кравату, мобилни телефон, новчаник, ручни сат, ташну, као и део радне собе др Зорана Ђинђића, колекцију налив пера, старих карата, писаћу машину, немачку награду „Бамби“ додељене др Зорану Ђинђићу у области политике 2000. године, награду „Унеска“ 2002. године, Награду Америчког института, рођендански поклон Демократске странке и друго.

На изложби се може видети и лична библиотека др Зорана Ђинђића која садржи око хиљаду пет стотина књига, међу којима се налази 44 примерка старих и ретких српских књига (издања до 1867. године), знатан број књига из прве половине 20. века на српском језику, посебно између два светска рата, са одабраним делима из области књижевности и друштвених наука, највише историје, филозофије и права, књиге на страним језицима (немачком, енглеском, француском), међу којима су и нека од најзначајнијих дела из области историје идеја и друштвених наука.

Библиотека одражава опсег и дубину интересовања др Зорана Ђинђића за различите научне области, од филозофије и права до историје и политике. У изложбеној сали Архива Србије посетиоци могу у електронској форми да погледају списак књига, базу података, збирку чланака као и каталог изложбе.

Народна библиотека Србије је започела библиографску обраду колекције крајем 2008. и биће окончана до лета 2009. године.