Отворена изложба "Депо Архива Србије - нова сазнања"
15.12.2008. у 18:00 | Архив Србије, Београд
Поводом Дана архива у Србији у Архиву Србије је 15. децембра 2008. године отворена изложба под називом „Депо Архива Србије – нова сазнања“.
Изложба је отворена до 26. децембра 2008. године, радним даном и викендом од 10 до 15.30 часова.
Аутори изложбе: Јелица Рељић, Александар Марковић, Весна Петровић и Ана Кос.
Стручни сарадници: Жељко Дивац, Петар Крстић и Саша Ружесковић. - Фотографија: Вукадин Шљукић - Дизајн: Драгана Лацмановић
Учествују: Светлана Велмар Јанковић, књижњвник, дописни члан Српске академије наука и уметности; Душица Живковић, помоћник министра културе; Проф. др Драгор Хибер, вршилац дужности председника Управног одбора Архива Србије; Др Мирослав Перишић, директор Архива Србије
О значају докумената говорили су др Мирослав Перишић, директор Архива Србије, госпођа Светлана Велмар Јанковић, дописни члан Српске академије наука и уметности, проф. др Драгор Хибер, вршилац дужности председника Управног одбора Архива Србије и госпођа Душица Живковић, помоћник министра културе.
Поздрављајући присутне госте др Мирослав Перишић, директор Архива Србије, рекао је: „То нису папири, то су животи људи - мисао је коју је добро да имамо на уму када говоримо или пишемо о архивском документу и о архиву. Ове године Дан архива у Србији обележавамо у знаку 110 година од када је донет први Закон о Државној архиви Краљевине Србије и 80 година од подизања зграде Архива која својим архитектонским богатством говори о свести ондашње интелектуалне и политичке елите, говори о разумевању значаја архива и говори о вечитости ове институције”.
„Организовање изложбе мотивисано је представљањем јавности дела пронађене грађе, количински занемарљивог у односу на све за шта је установљено да је, због несређености, деценијама својим највећим делом била ван домета очију истраживача. Међу овим документима налази се и грађа враћена Реституцијом у земљу током седамдесетих и осамдесетих година 20. века из Аустрије однета током Првог и Другог светског рата“, истакао је Перишић. Говорећи о плановима Архива Србије у наредном периоду, др Перишић је за март 2009. године најавио изложбу докумената писане заоставштине покојног премијера, др Зорана Ђинђића.
Присутнима се обратила Светлана Велмар Јанковић, која је између осталог истакла: „Ово је заиста велики дан за нас и за све који раде у овом архиву као и за све који ће читати оно што они изнађу. Отворила нам се једна капија сазнања, изненадно и неочекивано искрсао је улаз у пећину памћења. Зато нас пронађено благо призива да закорачимо у тај простор наслагане прошлости и додирнемо загонетку још непрочитаних рукописа. Архивски документи нису никако само папири, већ писани трагови људских живота од суштинске важности, како за садашњост тако и за будућност“, закључила је госпођа Велмар Јанковић.
Проф. др Драгор Хибер, вршилац дужности председника Управног одбора Архива Србије нагласио је да: „Архив није само место где се чувају документи о прошлости. Архив је и место где се налазе документи који помажу да се обликује наш данашњи живот. Архив Србије представља узбудљив сусрет прошлости, садашњости и будућности, у којем се не чувају само документа из историје, већ и путокази за будућност и документи који ће остати за будуће генерације“.
„У овим тешким временима које живимо и тешким временима која су пред нама, са овог места ја позивам државу и све њене институције да препознају значај архива, тако што ће омогућити да Архив несметано функционише, тако што ће омогућити да се репарирају резултати извесних грешака које су се догодиле у прошлости, а и тако што ће одговарајућим правним оквиром дозволити да грађа Архива Србије буде доступна јавности на прави начин“, закључио је професор Хибер.
Изложбу „Депо Архива Србије – нова сазнања“ званично је отворила госпођа Душица Живковић, помоћник министра културе, честитајући Дан архива свим архивима у Србији.
На изложби посетиоци имају прилику да виде Лондонски уговор из 1913. године, затим акта Аустријске управе у Београду 1721-1738, писма краљице Наталије, у периоду од 1876. до 1898. године, писма кнегиње Љубице и кнеза Михаила кнезу Милошу у периоду од 1841. до 1843, део записника Тајне седнице Народне скупштине одржане 14. јула 1878. „по тачки Берлинског уговора“, лична документа филозофа Бранислава Петронијевића, листе губитака у Првом светском рату, дневнике официра из Балканских ратова, фотоалбум Самсона Чернова „Срби у рату на Балканском полуострву у 1912. и 1913. години“ у четири дела са 492 фотографије, као и фотографије и 774 ролне микрофилмоване документације са око пола милиона снимака докумената Аустроугарске војне управе у Првом светском рату добијени из Аустрије посредством Реституције. Документа представљена јавности значајна су за дипломатску, политичку, културну и друштвену историју Србије и српског народа од 1711. до 1954. године.
