Милан Јовановић Батут
Лични фонд (1871-1975)
Сумарни и аналитички инвентар
Приређивач:
Ђурђија Боровњак,
Архив Србије,
Београд
2008,
149.
Цена:
750.00
Као трећа књига у едицији Лични фондови Архива Србије, изашло је информативно средство о фонду Милана Јовановића Батута, личности која је дала немерљив допринос развоју медицинске науке у својој држави и здравственом просвећивању свог народа.
Лични фонд Милана Јовановића Батута састоји се од 10 кутија грађе, која обухвата период од 1871. до 1975. године. Највећи део Фонда садржи документа његове професионалне делатности: оригиналне рукописе, реферате, чланке и расправе, допуне и измене појединих штампаних дела, његову преписку, документа која се односе на постављења и превођења у служби, учествовање на међународним конгресима, дипломе о његовим одликовањима. Поред библиотечке, Фонд садржи и богату фототечку и хеморотечку грађу.
У Уводу је приређивач Ђурђија Боровњак изнела кључне информације о грађи Фонда и његовом творцу. У кратким цртама приказан је Батутов животни пут, уз осврт на најважније моменте, пропраћене корисним напоменама, које уједно представљају и путоказ истраживачима. Затим следи кратак историјат Фонда и преглед грађе.
Сумарни инвентар садржи преглед архивске грађе Фонда по кутијама. У наставку је Аналитички инвентар, у којем је дат појединачан опис сваког предмета у Фонду, са кључним информацијама за истраживаче. Од велике користи су Именски, Предметно-тематски и Географски регистар. У посебном одељку на крају публикације дате су илустрације, ретки сачувани снимци из живота Милана Јовановића Батута. Архив Србије допунио је Фонд грађом која је добијена као поклон од Браниславе Арсенијевић, праунуке Милана Јовановића Батута. У њој се истичу многобројне разгледнице које се односе на приватну преписку Батута, на чијој су полеђини представљене панораме српских вароши и водећих европских градова с краја 19. и у првој половини 20. века, важан извор за развој историје урбанизма и архитектуре. Тако је заокружена целина о важној личности српског научног и јавног живота, дата могућност за даља и свеобухватнија истраживања, како о Милану Јовановићу Батуту, тако и о епохи коју је обележио.
